Делиблатска пешчара оаза мира
За тело лек, за душу храна,
Мирише липа, цврчак засвира
Најлепша је у смирај дана.

На два точка без мотора
Путеви воде са свих страна
Између неба, долина и гора
Ушушкана у смирај дана.

Високе траве додири нежни
Опчиниће вас банатска савана
У цвату багреми бели, снежни
Опијају у смирај дана.

На ветру кад се зањишу лале
Лептир кад слети на врх длана
И свици кад своје фењере упале
Тамо негде у смирај дана.

И све је идилично, нежно, лако,
Али има једна велика мана
Заљубићеш се у њу тек тако
Посебно у смирај дана.

Никола Радоњин