КАД БАГРЕМ МИРИШЕ
Када су дани сиви и суморни
Када падају досадне кише
Када су погледи помало уморни
Разбуди ме багрем кад замирише.
И у пролеће кад оживи шума
Поветарац гране кад зањише
Једна ми мисао не излази из ума
Посебно багрем кад замирише.
Јер волим је и кад није ту
И кад мислим да је нећу видети више
Али ми нешто изнова доноси њу
Нарочити багрем кад замирише
Такву моћ ретко ко има
Просто не може да се опише
Само ме чврсто стисне и прожима
Ах тај багрем кад замирише
И онда тако опијен стојим
А срце све јаче лупа и уздише
И онда се више ничег не бојим
Јер имам свој багрем што мирише.
Никола Радоњин