1. Намера или цељ друштва
1. Намера или цeљ друштва је духовно изображење чланова помоћу набављања и корисног употребљења повремених листова и других књижевних дела.
2. Нарочито је пак цељ друштва да у члановима жељу к´читању побуди, и да читањем повремених листова и других књижевних дела сваки члан сазна услове, од којих цивилизација, култура и морал зависи и да се памти, да ће услове и испунити. Друштво пак неће никаква предавања обдржавати, а са погледом на постављену цељ политиком неће се бавити.
3. Као средства за постигнути стављене цељи служе друштву они прилози, који се по члану 8. ових правила од чланова уплаћивати имају.
2. Име друштва4. Друштво ће носити име: “Читаоница“ у Долови.
3. Седиште друштва
5. Седиште је друштва у Долови.
4. Чланство
6. Сваки у смислу Закона самостални угарски држављанин, који у Долови стално пребива и који је безприкорног владања, може као члан у друштво ступити; сваки онај, који жели да буде у друштво примљен, има се усмено или писмено друштвеној управи пријавити, која ће о захтеву одлуку донети. При одбијању такова захтева, неће управа дужна бити основе о томе наводити, но одбијеноме слободна је притив одбијања на главну скупштину призив учинити. Примање је на против стално.
5. Права чланова
7. Сваки члан овлашћен је:
а) При свима састанцима и сваком саветовању учествовати и своје мњење слободно изразити.
б) Наручене листове и књижевна дела на своје духовно образовање употребљивати.
6. Дужност чланова
8. Сваки ће члан дужан бити извесне месечне приносе прилагати, од којих је постигнуће стављене цељи условљено. Величину приноса одређиваће од времена на време главна скупштина.
7. Престајање бити члан
9. Свака члан престаје чланом бити:
а) Кад својевољевојно јави, да жели из друштва иступити.
б) Непријављено, смрћу или премештајем седишта из Долова у друго које место.
в) Закључком главне скупштине, ако је дотични члан престао бити безприкорно владања, али ако својим деловањем углед и цељ друштвену ружи, или ако он својој обвези тићући се уплате месечних прилога - за 8 дана при свем том задоста учинио није, и ако га је управа и други пут писмено опоменула.
О закључку главне скупштине, у ком се изкљућење изриче, има се дотични члан од управе писмено нуз навеђене побуде известити.
8. Главна скупштина друштва
10. Сваке године имају четир главне скупштине и то при крају сваке годишње четврти држати. Друштвена управа може пак ако за нужно нађе, изван средне главне скупштине наредити. Главну скупштину сазива председник или подпредседник нуз наведене предмете за саветовање, који на дневни ред долазе, и то најмање осам дана пре скупштине. Сазивање бива приковањем објаве у друштвеном стању и доставницом на поједине чланове. На жељу најмање једне петине друштвених чланова дужан је председник изванредну главну скупштину сазвати. – Тај захтев мора пак писмено председнику доставити.
9. Делокруг главне скупштине
11. У делокруг главне скупштине спада:
а) Оверављење записника главне скупштине.
б) Избор председника, подпредседника и управљајућег одбора.
в) Измена друштвених правила.
г) Изкљућење чланова на предлог управљајућег одбора.
д) Одређење оних свота, до којих је управљајући одбор овлашћен располагати, даље означење листова и књижевних дела, што се набавити имају.
е) Одређење и измена месечних прилога.
ж) Решавање о рачунима што их одбор предлаже.
з) Решавање о свима предметима, које управљајући одбор на дневни ред стави, као и о предлозима, што их присутни чланови на претрес изнесу.
10. Начин решавања
12. Главна скупштина доносиће закључке гласањем. Да би закључак правоваљан био, нужно је, да је најмање једна трећина чланова присутна, и да је апсолутна већина гласова свију присутних. Ако су гласови на једнако подељени, одлучује глас председника.
За правоваљани закључак о примени друштвених правила нужна је већина од две трећине гласова свију присутних чланова. Разрешење друштва само се онда већином гласова правоваљано одлучити може, ако при скупштини две трећине свију у друштво спадајућих чланова присуствују. О закључцима скупштине има се водити записник, који се од председника, перовође и трију од скупштине на ту цељ изабратих чланова оверовити и кроз 8 дана у друштвеном стану на преглед свима члановима изложити има.
11. Управљајући одбор
13. Управљајући одбор бира се на годину дана у главној скупштини, која се сваке године месеца децембра обдржава. Одбор се састоји из председника, подпредседника, благајника, перовође и још три члана.
12. Права председника и његовог заменика
14. /Права/ Председник заступа друштво изнутра и споља према власти и приватним особама. Он сазива главне скупштине и седнице управљајућег одбора и председника у њима. Он води све текуће послове друштва, и сва одправљања и објаве друштва и управе морају – да би правоваљани били - од председника и перовође подписана бити. Ако је председник одсутан или другим чим у време дужности препречен, тада га замењује подпредседник, коме онда иста права као и председнику припадају.
13. Благајник и перовођа
15. Благајник прима месечне прилоге и храни их, он исплаћује оне рачуне, које председник на исплаћу упути и дужан је сваке главне скупштине закључни рачун и на то односеће се изказе поднети. Перовођа води записник и донешеним закључцима у главној скупштини и у одборским седницама, и има сва одправљања, објаве и све што од друштва или одбора излази са председником подписавати.
14. Делокруг управљајућег одбора
16. Управљајући одбор има све наредбе учинити, које су за постигнуће друштвене цељи потребне или корисне, а нису решењу главне скупштине нужне, он има закључке главне скупштине извршавати.
Нарочито спада у делокруг управљајућег одбора:
1. Решење и примању или одбијању новопријављених чланова.
2. Утврђивање дневног реда за главну скупштину.
3. Проглашење неутеривности заосталих месечних прилога.
4. Управа са Задружним имањем.
Послови што у делокруг управљајућег одбора спадају, решавају се у седницама у којима најмање пет чланова присутни бити имају. Решава се гласањем, а за правоваљани закључак нужна је апсолутна већина гласова. При једнаким гласовима одлучује глас председников. Седнице управљајућег одбора сазива председник кад год за потребно нађе или када најмање три члана писмено од председника сазив седнице захтевају. Чланови одбора немају за вођење послова права на одштету.
15. Решење распра.
17. Распре, које се у унутрашњости друштва из одношаја друштвени међу чланова изроде, решавају се особеним примиретељним судом. Свака парбена странка бира по три члана као примиритељне судије, који под председништвом најстаријега члана доносе закључак већином гласова. Противу такове изреке нема даљег призива.
18. Распре између појединих чланова и председника решавају се у главној скупштини, такође без таког призива.
16. Језик друштва
19. Језик је друштвени како при расправама тако и других пословима, српски са употребом ћирилских писмена.
17. Печат задруге
20. Задруга читаоничка имаће печат са надписом „Читаоница у Долови“, са украсом венца.
18. Разрешење друштва
21. Ако се у главној скупштини правоваљани закључак о разрешењу друштва донесе има се уједно решити, шта ће се са друштвом имовином учинити. Ако се разрешење не по закону, но другом особеном пригодом изведе, има цело друштвено имање књижници местне српско народне школе у Долови припасти.
22. Закључци главне скупштине у којима се промена правила или разрешење друштва а у том случају и одређење употребе друштвене имовине опредељује, имају се ради одобрења Кр. Ун. Министарству внутрашњих дела надлежним путем поднети.
У Долови, 31. марта 1875.
Потписи:
- Сава Коларски (парох и привремени председник читаонице)
- Мита Вишњички
- Тима Баров Бележни
- Мита Мишковић